Пише, Бошко Вукићевић
Релативно мали број студената који су ове године одабрали да студирају српски језик и књижевност је показатељ језичке дискриминације у нашој држави, која није престајала ни након пада диктатуре прије пет година.
Дакле, у земљи у којој је убједљивој већини грађана српски језик матерњи, млади људи и даље већински сматрају да неки други језик (суштински исти, али друкчије назван), нуди боље перспективе. То је класични, школски примјер дискриминације.
Истина, након пада злочиначке аутократије Мила Ђукановића многе ствари су и у наведеној области побољшане. Рецимо, ћирилица се све више користи у црногорским институцијама. Ипак, примјер малог броја студената српског језика показује да су тек учињени први, сићушни кораци у правцу укидања дискриминације и давања истих права свим грађанима.
Крупан корак биће направљен када српском језику буде враћен статус службеног. Том циљу, прије свега с намјером превазилажења подјела и дискриминације, темељно се мора посветити како наша власт, тако и Европска унија.
