„Само онај ко има близанце може да разумије ту судбинску и доживотну везаност браће рођене истог дана и сата, а ови близанци, српски јунаци, не само да су рођени, већ су и погинули истог дана, истог сата и минута.
Рођени су на данашњи дан 9. фебруара 1974. године у Славонском Броду, који су морали напустити по избијању сукоба у тадашњој СР Хрватској и преселити се у Инђију. Од служења војног рока у Сомбору и Приштини, па све до одласка по командној заповјести у Српску Војску Крајине као инструктори за кориштење минобацача, затим у Бања Луку гдје су обучавани за млађе официре, браћа Орељ се нису раздвајала.
Питомци официрске школе у Бања Луци су били борци 45. пјешадијске бригаде из Мирковаца у саставу 11. Источнославонског корпуса Српске Војске Крајине.
Погинули су на крупском ратишту у току контраофанзиве Војске Републике Српске (операција Штит ’94) против 5. корпуса тзв АрБиХ у рејону Радић у близини (ТТ.533) Обиљ, један поред другога. Недуго након њихове погибије је живот положио и њихов командант генерал Рајко Балаћ.
Браћа Орељ су најприје сахрањена у мјесту Јанковци (општина Мирковци), да би послије потписивања „Ердутског споразума“ њихови посмртни остаци били пренијети и поново сахрањени у Инђији.
Стрељачки клуб у Бања Луци носи име браће Орељ.
Нека је вјечна слава палој браћи Горану и Зорану, а нама за обавезу нека буде да их никада не заборавимо!
Истог дана рођена су браћа,
истог дана гину код Бихаћа,
српска земља била им је света
имали су по двадесет љета.
