Након објављивања резултата првог слободног пописа можемо констатовати да је у Црној Гори коначно заустављен процес десрбизације и да се она постепено враћа свом изворном идентитету.
У периоду који је претходио величанственим литијама постојао је пројекат злочиначке диктатуре да Црна Гора буде установљена као антисрпска држава, а да проценат Срба у нашој земљи буде сведен на „пристојну мјеру“, тј. испод 20%. Такав пројекат је доживио крах, а удио српског народа у Црној Гори је значајно порастао у односу на претходни попис становништва. И Срба опет има преко 200.000.
Првим слободним изјашњавањем грађана о националној припадности, вјери и језику, без притисака, уцјена и пријетњи, као и без кривотворења резултата која су пратила претходне пописе – Црној Гори је омогућено добијање аутентичне личне карте којом се може истински представљати у земљи и иностранству. А у њеној личној карти ће писати, макар за наредних десет година, да у нашој држави ипак преовладава српски идентитет.
Значајан процентуални пораст грађана српске националности у односу на претходни попис (+4,2%), уз одржавање неспорне већине оних којима је српски језик матерњи (благи пораст српског језика) и још значајније већине вјерника СПЦ – непобитно показују и доказују да наша држава припада српском идентитетском коду.
Црна Гора се коначно враћа себи, свом историјском идентитету. На резултате пописа не треба гледати као на нечију побједу, или као на пораз неког другог, већ првенствено као на добијање исправне личне карте наше државе. Прошла су времена побједа и пораза – дошло је вријеме за помирење.
Од данас на сметлиште историје напокон одлази шовинистички поредак који су установиле лажне грађанске структуре, које су на бруталној дискриминацији српског народа градиле лажно грађанско друштво и лажну стабилност у држави. Такви србомрзитељски грађанисти, који су били основни кочничари демократских процеса и помирења у нашој земљи – данас су доживјели још један, страховит пораз. Од којег се никад више неће опоравити.
Значај пописних резултата за процес обнове Црне Горе не може пореметити непримјерено кашњење у њиховом објављивању од стране Монстат-а. Као ни чињеница да су грађани, мјесецима уназад, били „бомбардовани“ са разних страна нетачним незваничним подацима, који су представљани као истинити.
Након данашњих резултата пописа становништва, челични темељ добијају иницијативе о повратку већинског српског језика као службеног у држави и црногорске тробојке као народне заставе. Осим тога, име језика у основним школама се мора под хитно мијењати и за сада добити неутралан назив – матерњи (како би дјеца на крају године имала могућност да у свједочанству упишу име језика које желе). Такве иницијативе више нико не може, нити има права, оспорити ни спријечити. Приоритетна дужност политичара је њихово покретање, а њихово остварење представљаће симбол обновљене Црне Горе. У којој је сваки грађанин свој на своме.
Што је још битније, баш овакви резултати пописа представљају основ општенародног помирења у нашој земљи. Националне мањине, дакако, не могу бити незадовољне резултатима. Надаље, проценат грађана који су се изјаснили као национални Црногорци јесте прилично, али није драматично опао (-3,86%), што такође фаворизује прве кораке у правцу помирења. Политике помирења довешће до жељеног циља: да ову државу сви доживљавају као истински своју, тј. да она не буде једнима мајка, а другима маћеха. Као што сам у небројено прилика истицао – без таквог помирења не може бити економског напретка, благостања, грађанске државе и напослијетку – ни самог опстанка Црне Горе. Повратак Његошеве капеле на Ловћен биће првобитни знак да је такво помирење започето.