Данас слободно и са задовољством можемо казати: ћирилица је опстала, одржала се.
Вратила се.
Ћирилица је сада заступљена и на службеним возилима полиције и других државних институција. Још много посла мора бити урађено, али је битно да је процес отпочео. И он је незаустављив.
Заустављена је злочиначка мисија расрбљавања Црне Горе.
Повратак ћирилице симболизује процес повратка Црне Горе својим коријенима, а такав процес биће учвршћен након објављивања резултата пописа, који ће показати, између свих осталих ствари, да је српски језик матерњи апсолутној већини грађана наше лијепе државе.
Црна Гора се враћа себи.
Када сам почињао да користим ћирилицу на електронским медијима, сајтовима, друштвеним мрежама, у виду коментара, текстова, колумни, и у вријеме најжешћег прогона нашег изворног писма (и српског језика) у Црној Гори, био сам међу ријеткима. Сјећам се какво је осуђивање, саблажњавање изазивала таква моја пракса у неким „грађанским“ и „модерним“ системским круговима. У недостатку аргумената, и о било којој теми да је била ријеч, критичари су ме називали „ћириличаром“ и истицали шизофрену примједбу како је „употреба ћирилице одраз национализма“, или како се тако „не иде у Европу“, како „не треба бити заробљен у прошлости“.
Наравно, на такве интервенције (или боље рећи глупости, а у неким случајевима и фашистичке делиријуме) критичара нијесам никада одговарао, препуштајући здравом разуму читалаца да их валоризују, већ сам се посвећивао основним темама о којима се дискутовало. Тада мноштво људи није схватало да је одбрана ћирилице заправо одбрана онога што јесмо, нашег идентитета, историје, културе, естетике. Да је морамо уздићи изнад било каквих друштвених подјела. Да ћемо без ње бити сиромашнији, у сваком смислу. Да је јако лијепа, а то сам често истицао, особеност народа с наших простора у коришћењу два писма, ћириличног и латиничног. Да је то наше богатство.
Упорност, моја и многих других, се исплатила. Данас све више људи у Црној Гори, без икаквих проблема и предрасуда, користи ћирилицу на електронским медијима и друштвеним мрежама. За дјецу у основној школи то је писмо које прво уче. Напади су били жестоки, али је одбрањена.
Вратила се.
Свака част