Није политичка непринципијелност нешто што „боде очи“ у вијести о најављеној коалицији Милатовића и Абазовића на подгоричким изборима (иако ћемо се присјетити свих негативних ствари које је предсједник Црне Горе до скора говорио о покрету Ура, и обратно). Уосталом, мањак принципијелности краси широки спектар нашег политичког система.
Није ни њихов анимозитет према дојучерашњим министарским партнерима и партијским колегама из ПЕС-а суштински разлог непринципијелног обједињавања
Не, оно што је централна ствар која карактерише нови политички савез под покровитељством „Вијести“ и Друге фамилије јесте противљење његових чинилаца било којој врсти остварења интереса српског народа у Црној Гори. У том аспекту, савез Милатовића и Абазовића се представља као политички близанац мафиократског ДПС -а и његових сателита.
Диригентска палица „Вијести“ приликом успостављања дате коалиције даје додатну потврду овој тези. Као што знамо, од самог свог оснивања, „Вијести“ су децидно иступале против било које могућности остварења права српског народа у нашој земљи и управо је такво чињење представљало периоде најплодоносније сарадње Друге и Прве фамилије. Подсјетићу, ДПС је током своје вишедеценијске власти изградио систем који се базирао на дискриминацији и одузимању права српском народу, а у таквој политици је традиционално имао безусловну подршку „Вијести“ (док су њихова политичка мимоилажења била друге природе).
За чиниоце ове нове коалиције „добар Србин“ може бити само онај који не може имати било какве позиције власти у Црној Гори, или који је у потпуности незаинтересован за права свог народа у нашој држави. Као потврду овога, подсјетићу да је Абазовић имао углавном одличне односе са политичким представницима српског народа, све до тренутка док нијесу преузели макар неке позиције власти. Од тада, они постају заклети политички непријатељи за чиниоце нове коалиције.
Још једна потврда за изнијету тезу јесте, рецимо, оштро, страствено противљење Милатовића и Абазовића изгласавању резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту, која је прије свега била цивилизацијски чин.
Чиниоци новоуспостављене коалиције за саме себе тврде да су представници „пристојне Црне Горе“, што је фраза сама по себи непристојна, неко ће рећи и шовинистичка, јер ниподаштава велики дио наших грађана.
Не мислим да је суштинско антисрпство, замаскирано грађанистичком реториком, код чиниоца новог савеза изворно, већ ће прије бити да је наметнуто од неког спољњег фактора. Ипак, не би било добро да било који припадник српског народа поклони свој глас датој коалицији, јер ће она засигурно радити против његових интереса (што доказује цјелокупан досадашњи историјат „Вијести“).
Залагање за права српског народа у нашој земљи није никакав екстремни национализам, већ је то прије свега залагање за помирену и истински грађанску Црну Гору, с једнаким правима за све. Јер, једино држава која пружа иста права и слободе свим својим грађанима има шансу да просперира.
Поред проблема и разних дискриминација које и даље постоје у области запошљавања и многим другим, сматрам да ће пописни резултати пружити солидан основ за одређене измјене и допуне државних симбола (српски језик као званични, тробојка као народна застава, изостављање спорне строфе из химне). Такви потези, на којима морају инсистирати као и до сада политички представници српског народа који се тренутно налазе у државној власти, ће уз повратак Његошеве капеле на Ловћен представљати темељ обновљене, помирене и просперитетне Црне Горе.
