Саопштење директорице Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ које вам преносимо интегрално:
У складу са законом утврђеним овлашћењима и одговорностима, сматрам неопходним да јавност детаљно упознам са током и резултатима ревизије библиотечког фонда Дјечијег одјељења Јавне установе Народна библиотека „Стеван Самарџић“.
Процес ревизије покренут је убрзо по мом ступању на дужност директора. Радним налогом од 29. септембра 2023. године наложено је свим запосленима да од 2. октобра започну припреме за ревизију фонда у свим одјељењима, са циљем успостављања законитог, транспарентног и функционалног система рада.
Међутим, спровођење ревизије било је систематски опструисано готово двије године, најприје услед утврђених неправилности у раду појединих запослених, а затим и њиховим активним супротстављањем законитим налозима директора. Упркос чињеници да члан 25, став 2 Закона о библиотечкој дјелатности изричито налаже спровођење ревизије најмање једном у пет година, поједини запослени нису посједовали ни елементарна стручна знања ни разумијевање методологије ревизије. Њихови извјештаји садрже грубе пропусте у примјени прописаних процедура и јасно указују на непознавање релевантних нормативних аката.
Након неуспјешних покушаја усменог договора и конструктивне сарадње, била сам приморана да све обавезе формализујем кроз писане радне налоге ради јасног документовања процеса и индивидуалне одговорности запослених. Ипак, радни налози су континуирано оспоравани, одбијани, па чак и физички уништавани, што је кулминирало штрајком и истовременим одласком њих петоро на боловање, чиме су покушали паралисати рад установе. Поред личних нетрпељивости и одбијања сарадње, код појединих учесника штрајка уочена је изражена амбиција за преузимање руководећих позиција, што је додатно оптеретило унутрашње односе и угрозило институционалну стабилност.
19. новембра 2024. године издала сам писани радни налог за спровођење ревизије библиотечког фонда Завичајног одјељења. Иако је именована Комисија за ревизију и достављен Правилник о ревизији библиотечког фонда, поново је дошло до одбијања извршења радног налога. Комисија је имала задатак да у утврђеном року, до 17. јануара 2025. године, изврши стварно, бројчано и физичко стање библиотечке грађе Завичајног одјељења.
Упркос обезбијеђеним условима и комплетној пратећој документацији, ревизија није завршена у предвиђеном року. Чланови комисије су се, мимо прописане процедуре, обраћали директору, Савјету установе, Секретарки за културу, социјална и друга питања, као и Националној библиотеци, подносећи захтјеве за одржавање тзв. „хитног радног састанка“. Такво поступање било је неоправдано, јер је спровођење ревизије њихова редовна, законом утврђена обавеза која се реализује унутар установе.
Поред тога, чланови комисије упућивали су дописе којима су тражили обезбјеђивање додатних материјалних услова за рад, укључујући набавку новог лаптопа и „одговарајућег читача“, иако су сви неопходни технички услови већ били обезбијеђени. Нови рачунар је купљен неколико мјесеци прије почетка ревизије, док је читач, набављен још у вријеме претходне директорице, годинама био неискоришћен и сакупљао прашину на Позајмном одјељењу. То потврђује да није постојао реалан разлог за нову набавку.
Таквим поступањем чланови комисије показали су да не намјеравају да изврше радни налог и да спроведу ревизију, супротстављајући се законитој процедури и одлукама директора.
Током 2024. године покренути су дисциплински поступци, јер је утврђено да су поједини запослени поступали супротно интерним актима Библиотеке. Конкретно, утврђено је да су:
– књиге издаване мимо система COBISS,
– библиотечка грађа дијељена грађанима који нису били чланови Библиотеке,
– из Читаонице, Дјечије читаонице и Завичајног одјељења изношене књиге које, према интерним актима, не смију бити коришћене изван просторија установе.
Такви поступци представљају озбиљно кршење прописаних процедура и интерних правила рада, директно наносећи материјалну штету установи, те су били основ за покретање дисциплинских мјера према одговорним лицима.
Након прекида радног односа запосленој библиотекарки, која је заједно са члановима комисије опструисала ревизију Завичајног одјељења, 3. фебруара 2024. године издала сам нови радни налог за наставак ревизије. Иако је формално сачињен извјештај о завршеној ревизији, накнадним консултацијама са колегама из Националне библиотеке утврђено је да поступак није спроведен у складу са Правилником о ревизији библиотечког фонда. С обзиром на наведене пропусте, ревизија ће бити поновљена након завршетка ревизије Читаонице.
27. марта 2025. године издала сам налог за ревизију библиотечког фонда Дјечијег одјељења. Запослени нису испоштовали предвиђени рок, те су више пута тражили његово продужење, што је, у интересу редовности поступка, било одобрено. Ревизија је, као резултат наведених одлагања, завршена тек 8. септембра 2025. године.
Завршни извјештај показује да у фонду Дјечијег одјељења недостаје 1828 књига, што указује на озбиљне неправилности, непоштовање прописаних процедура и значајно угрожавање угледа установе. Због утврђених пропуста покренути су дисциплински поступци и поднијете кривичне пријаве у складу са законом, ради утврђивања одговорности и спречавања понављања сличних неправилности.
Посебно се осврћем на писано обраћање књижничара Данка Радовановића од 22. децембра 2023. године, у којем је помињао ревизију из 2012. године, наводно спроведену у ЈУНБ „Стеван Самарџић“, и предложио да се утврди њена законитост. То имплицира да је и сам учествовао у њеном спровођењу. Поставља се питање – зашто тада није реаговао и пријавио надлежним органима уколико је уочио неправилности, односно зашто није предузео кораке да се ревизија спроведе у складу са законом?
Утврђено је да у архиви установе не постоји никакав писани траг о ревизији из 2012. године. То указује да претходне ревизије нису спроведене по важећим процедурама или да уопште нису ни извршене.
Постоји и очигледна контрадикција у изјавама Радовановића: у допису из децембра 2023. године тврди да је ревизија спроведена 2012, док у изјашњењу од 11. септембра 2025. наводи да ревизија у Библиотеци никада није спроведена од њеног оснивања 1962. године. Такав ниво непоузданости и произвољног тумачења чињеница озбиљно компромитује кредибилитет не само појединца већ и интегритет установе.
У свом изјашњењу на Упозорење поводом повреде радне обавезе, Радовановић као дио оправдања наводи покојног књижничара Мирослава Божовића, човјека који је књиге чувао као очи у глави, а који је у старосну пензију отишао 31. маја 2000. године. Иако књиге из Дјечијег одјељења нестају у периоду од 1. јануара 2000. до јула 2025. године, кривица се дјелимично усмјерава на лице које више није међу живима. Радовановић помиње књиге које су наводно поклоњене или уништене, али се поставља питање: ако су књиге паковане у пакете за поклон, зашто није испоштована законска обавеза евиденције, која подразумијева састављање и потписивање спискова и њихово достављање директору ради контроле и службене архиве, што је уједно обавеза запослених?
Зашто није извршен отпис поклоњених књига у систему COBISS, како налаже библиотечка струка?
Када би у Радовановићу постојала и најмања свијест о моралној и професионалној одговорности, сам би поднио оставку на мјесто члана Савјета испред реда запослених, што би био једини чин достојанственог и етичког искупљења.
Поред тога, у складу са чланом 17 Статута ЈУНБ „Стеван Самарџић“, предсједник или члан Савјета може бити разријешен прије истека мандата уколико не штити јавни интерес. Поставља се питање: да ли књижничар Радовановић штити јавни интерес када пријављује просвјетној инспекцији све градске школе и вртић због доласка дјеце на едукативне радионице у организацији Библиотеке? И да ли такав однос према установи и њеним корисницима може бити схваћен као заштита јавног интереса, ако се управо на одјељењу на којем ради више од три деценије „загубило“ чак 1828 књига?
Да ли штити јавни интерес када као члан Савјета на свакој сједници гласа против записника са претходне сједнице, против сваког предложеног дневног реда, против сваке појединачне тачке и против сваке предложене програмске активности? Да ли овакво понашање одражава одговорност и бригу за институцију, и може ли особа која упорно дјелује супротно интересима и угледу установе представљати запослене у Савјету.
Да је у протекле двије године било и најмање спремности за сарадњу, професионалног поштења и одговорног рада, до данас би била завршена комплетна ревизија библиотечког фонда у свим одјељењима. Међутим, ревизија је систематски опструисана, не случајно, већ из јасно препознатљивих разлога. Разлог отпора лежи у страху од откривања стварног стања и одговорности за године немара, нестручности и незаконитог поступања. Исти ти садашњи и бивша запослена, раније кажњавани због поступања супротно прописима су својим вишемјесечним јавним иступима, лажним и неоснованим кривичним пријавама против директора, Библиотеку представљали као легло криминала, заправо су својим манипулативним дјеловањем покушали да спријече директора да спроведе ревизију као законску обавезу, односно да избјегну своју личну одговорност за резултате које је у конкретном случају ревизија и показала, а које ће и без сумње показати и на осталим одјељењима.
Управо у томе лежи суштина опструкције, у покушају да се прикрије лична неодговорност, немар и институционални неред који је деценијама уназад владао.
Процес ревизије библиотечког фонда траје готово двије године и, упркос бројним отпорима, резултирао је само дјелимичним исходом. Утврђене неправилности, посебно у Дјечијем одјељењу, недвосмислено указују на системску потребу за јачањем дисциплинске одговорности, континуираном едукацијом кадра и увођењем строжих процедура у свим одјељењима.
Савјет установе биће благовремено обавијештен о свим даљим корацима и коначним мјерама које ће се предузети ради заштите угледа и законитог рада ЈУНБ „Стеван Самарџић“. Поставља се питање одборницима који су оборили Извјештај о раду ЈУНБ „Стеван Самарџић“, установе која је у протеклој години реализовала највише програмских активности, са беспрекорним финансијским извјештајем и јасно документованим резултатима у свим областима свога рада. На основу којих критеријума и с којим моралним правом су ти резултати оспорени? С обзиром на то да су као разлог навели да им се не допада „наратив“, а уједно најављују да неће подржати ни наредне Програме и Извјештаје, поставља се питање чији интерес исти заступају? Да ли јавни интерес, односно интерес грађана који су им дали мандат, а уједно подржавају рад Библиотеке, што потврђују својим присутвом на програмским активностима или су заступали личне интересе неколицине запослених са којима их повезују родбинске, кумовске и пријатељске везе? За који ћете се наратив у наредном периоду опредијелити?