Бизнисмен из Подгорице преварен за 320000€!

Пословни човјек из Подгорице исплатио је 320.000 евра шесточланој групи која му је обећавала брзу зараду улагањем у криптовалуте, због чега сад полиција и тужилаштво истражују тај случај и утврђују да ли је ријеч о превари.

Оштећени, чији идентитет је познат редакцији “Вијести”, за превару је пријавио суграђане Ми. и Ма. Д., Ви. С. Баранина Ср. В., Цетињанку На. Д. и Ва. Д. из Пљеваља.

Из Основног државног тужилаштва (ОДТ) у Подгорици, незванично је “Вијестима” речено да је предмет формиран, односно да је шест особа пријављено због постојања основане сумње да су извршили кривично дјело – криминално удруживање и продужено кривично дјело превара, извршено у саизвршилаштву.

Оштећени у пријави наводи да је та група плански плела мрежу око њега, између осталог показујући фотографије торби, врећа и џакова пуних новца, обећавајући му да ће то исто опет бити.

У истом акту објашањава да га је са дијелом групе упознао заједнички познаник, са којим је имао пословне контакте у априлу 2024.

Након тога, како тврди, почели су да с њим интензивно контактирају, нуде пословне прилике, а Ми. Д. и да помиње свој кумовски однос са Баранином Ср. В. који “живи и послује на релацији Дубаи – Београд – Бар – Подгорица” и наводно је “моћан и успјешан”.

Према наводима из пријаве, у другој половини новембра 2024. Ми. Д. је, пред свједоцима понудио оштећеном да “за седмицу дана удвостручи новац” улагањем у криптовалуте, уз тврдњу да тај посао раде Украјинци заједно с његовим кумом из Бара.

Слиједила је, тврди оштећени, шема исплате с распоном улога и добитака – од минималних 20.000/40.000 евра, до максималних 320.000 од којих би зарадио 640.000 евра.

Сумњао, али пристао

Рекао је, пише, да не вјерује у тако лаку зараду: “Јер да је тако, свако би то радио”.

Упркос томе, Ми. Д. инсистира да му објасни модел зараде, а он пристаје.

“Тада ми је саопштио да се ради о улагању новца у криптовалуте биткоин и етиријум и да је такво стање да то тренутно у Црној Гори раде одређени Украјинци који се тренутно налазе на приморју Хрватске, Сплиту и Дубровнику заједно с његовим кумом С. В. и да је то чиста зарада која се често не јавља, а која ће трајати још врло кратак временски период, те да је он, будући да сам му ја јако драг и да сам му помогао, а и даље помажем, те да сам и код његовог кума С. В. произвео веће симпатије, желио да ми учини услугу да зарадим. На ове његове ријечи ја сам се захвалио и културно одбио, говорећи му: ‘Мие, нема леба без мотике’, а затим сам прекинуо везу, а након чега ме он опет поново позвао након пар минута и рекао: ‘Брате, ово ти је сто посто сигурно, гаратујем ти ја својом и кумовом имовином, што ти и други наши заједнички другови могу потврдити’…”.

Убрзо потом, наводи оштећени, услиједили су сусрети у једној канцеларији, пред четири свједока:

“Ми. је пред свима рекао да ме кум Ср. В. пуно поздравља поново започињући ову причу да бих ја требао да уложим новац у криптовалуте код ових Украјинаца који то раде заједно са његовим кумом, нудећи исти посао и осталим присутнима у канцеларији, понављајући опет исту ону причу као од раније, те да он и кум дају гаранције својом имовином у сигурност инвестиције и увећавања новца на име исте, а што је за њим понављао и В. Д.”, пише у пријави.

Подгоричанин наводи да се притисак наставио и у стану породице Д. у Подгорици, током дружења којима су поред Ми. Д. присуствовале његова супруга Ма. Д. и ташта Ви. С.

Оне су, како пише у пријави, хвалиле “посао са криптовалутама”, тврдиле да је Ми. Д. од те зараде купио више станова, гаражна мјеста, возила и пословни простор, да их је частио по “ролеx” и увјеравале Подгоричанина да “нема грешке”.

Када је ухваћен у мрежу, оштећени је, тврди, инсистирао да о примопредаји новца сачине исправу код нотара, али му је објашњено да “Украјинци и Ср. В. не прихватају било какав писани траг”, али да за улагање “лично гарантују Ми. и кум Ср. својом имовином”.

“Наставио је да ме убјеђује како је све у реду и да би он и заиста и све ставио на папир па бар и у форми да сам само њему дао ове паре на име позајмице без овјере нотара, али да то не дозвољавају Ср. В. и ови Украјинци, јер не пристају на такво пословање, опет понављајући да су сви дали новац на начин на који им је он то рекао без било каквог писаног трага и да им је враћан врло брзо уложени новац увећан за износ зараде. Ја сам му тада рекао да евентуално могу да пристанем да њему и Ср. В. без писаног трага предам новац, али само ако приликом примопредаје новца осим мене и њега буду присутна бар још два моја свједока која ће бити присутна приликом бројања новца и примопредаје истог њему, на што се он сагласио и саопштио да ће ако ће ми лакше бити поред та два лица том приликом бити присутни још и његова супруга и ташта, на што сам се ја сагласио”, објашњава Подгоричанин у пријави начин на који га је Ми. Д. увукао у крипто превару.

Ручкови и вечере до обећане испалте

Наводи да је затим предао три рате готовине, у присуству више свједока.

Прво је, тврди, крајем новембра, у стану породице Ми. и Ма. Д. предао 115.000 евра, уз усмени договор да се 15. јануара 2025. исплати 257.000 евра.

“Након овога био сам у сталној што телефонској а што и у личној комуникацији са Ми…, а такође и у личној комуникацији са његовом супругом и таштом, будући да смо се посјећивали и одлазили на ручкове и вечере… Сваке од тих прилика исти су ме убјеђивали што на моја питања што самоиницијативно да је све у реду, чак говорећи да је толико добро да треба да дам и још више новца јер је ово ипак задњи посао са Ср. В. и са овим Украјинцима, говорећи ми да је Ср. ове прилике уложио чак 1.000.000 евра, а да је Ми. овог пута дао чак 400.000 евра, а њих двије по чак 100.000 евра и да се очекује добра зарада у јануару мјесецу када буде исплата како је то претходно речено, на шта сам се ја захваљивао говорећи им да сам доста дао и да други новац евентуално могу да дам тек након добијене зараде, никако другачије, а да ако не буде више тог посла, да нема никакве везе”.

У данима након тога, пише у пријави, мајка, супруга и ташта Подгоричанина убијеђивале су га да, ако има, уложи још новца. Исто је, тврди, чинио и Пљевљак који му је слао фотографије врећа новца…

У пријави је написао да је средином децембра, на ручку у истом стану, у ком је била и мајка Ми. Д. – На. Д. дао им још 105.000 евра, уз договор да се исплата обједини на 15. јануар 2025. године, те да му тог дана врате 495.000 евра.

Неколико дана прије него су требали да му исплате добит, у истом стану, дао им је још 100.000 евра, када му је обећано да ће 15. јануара добити 900.000 евра.

У пријави се наводи и да су услиједила два састанка са Ср. В. – у Подгорици и Будви, када му је Баранин, како тврди, “у потпуности потврдио причу о сигурној и брзој исплати”.

“Кашњење, проблеми, крађа…”

На дан договорене исплате, 15. јануара 2025. године, новац није враћен.

Оштећени тврди да су потом услиједила честа образложења о “кашњењу дан-два”, “проблемима са испоруком”, “крађи новца послатог за њега”, као и тврдње да су “партнери из Дубровника изневјерили договор”.

У међувремену, како пише у пријави, супруга, ташта и мајка Ми. Д. које су у почетку подржавале причу тог Подгоричанина, касније су се оградиле од одговорности, уз поруке да “вјерују да ће он и кум вратити новац”.

Исто је, од недавно, почео да ради и Баранин, говорећи му да не зна гдје је тај новац што је дао Ми.

Оштећени наводи да посједује поруке и снимљене разговоре, те да има више непосредних и посредних свједока предаје новца и комуникације.

Крајем јула 2025, према пријави, Ми. Д. и његова мајка предложили су да се, као гаранција повраћаја, пренесе власништво над некретнинама које је тај Подгоричанин купио, али су уписане на његову ташту Ви. С.

Заказан је нотар, али се, како се тврди, с њихове стране нико није појавио.

Потом је, наводи оштећени, услиједило објашњење да је ташта купила некретнине својим новцем, што је у супротности с ранијим тврдњама које оштећени цитира.

Посљедње обећање исплате, тврди оштећени, било је између 15. и 20. септембра 2025. године, што се није догодило