Пише, Спасоје Томић , магистранд историје
Да је вријеме комунизма и једноумља прошло онога тренутка када је СКЈ престао да постоји почетком 90 их година то сви сада знамо.
То једноумље нам је донијело много тога лошег, прије свега мржњу према нашој светој, саборној и апостолској СПЦ.
Остаци те идеологије видљиви су у Србији и Црној Гори и дан данас и њихов политички и идеолошки дискурс није се мијењао. Од самих почетака вишестраначког живота, прво прикривено а касније и отворено ударали су не само на странке деснице и десног центра већ прије свега на СПЦ као носећи стуб српске духовности, историје и државотворне улоге. Многи се данас са сјетом сјећају Патријарха Павла, али се не сјећају колико су га другосрбијанци и првоцрногорци нападали, онако јадно биједно и до неукуса болесно. Нису стали већ су наставили да напају и Патријарха Иринеја и сада Патријарха Порфирија, али мета и то главна сво вријеме је био Архиепископ и владика Бачки Иринеј Буловић.
Ако се неко пита зашто је то тако, објашњење је веома једноставно, осим што је Арх. Иринеј један од највећих духовника свог времена, он се није либио а ни сада се не либи, да атеистичко анархистичким љевичарима каже истину у лице, онако оштро очински, као глава породице када у кући треба донијети неку одлуку. А Иринеј је одлуке доносио баш онако како је требало, након његових текстова увијек би настала општа вика метеж и најгоре увреде на његов рачун, почевши од србијанских аутошовиниста, преко бошњачких трансверзалиста па све до црногорских усташа. Сама та чињеница да су реакције на њега увијек такве показују сву раскош интелектуалне надмоћи бачког Владике, који је био и остао носећи стуб СПЦ у најтежим временима.
Зато сам једном и рекао у збиљи, мада су неки мислили да се шалим да бих волио да Владика Иринеј поживи макар двјеста година.
Нисам се шалио, то би заиста било лијепо, јер би сузе друге Србије неумитно текле и било би лијепо гледати немоћно ништање што би рекао блаженопочивши Митрополит Амфилохије брозових епигона из Јајца како у својој брозомори лију сузе, немоћни да промијене било шта осим можда понеки комад намештаја у крвавим салонима отетих вила на Дедињу.
Архиепископ Иринеј остаје парадигма и остаће записан као личност у историји нашег српског народа која је сломила атеистички дух који се био повампирио захваљујући донацијама УСАИД, али ми УСАИД не може као ни његови пратиоци против онога који у Бога вјерује и коме Бог даје снагу.
U ovim teškim danima za Srbiju i cijelo Srpstvo, treba nam više ovakvih tekstova da nas dižu iz ovih sumnji, ali uspjećemo, vjerujmo u to.
Опште је познато да је блаженопочивши Митрпполит Амфилохије био критичар и противник АВ и његове издајничке политоке, те га је и назвао директно издајником. А овдје се владика Иринеј Буловић ставља као истомишљеник Амфилохијев. А познато је да је сарадник и пријатељ АВ. То је текст за необавијештене. Истине има још.
Нешто је Требјешанин заборавио намерно или не да је Митрополит Амфилохије предложио Филипа Вујановића за орден Светог Саве који призна Косово и Метохију, док је друге истовремено проклињао.Па је Амфилохије добио прстенчић од Папе Јована Павла другог након рукољуба. Такође је са свих православних светиња у Црној Гори скинуо Српска православна црква и поставио православна.У његовој улози администратора на Космету нека Милош Требјешанин погледа филмчић: Владика Артемије од чобанчета до пастира макар његов други део.
Ово није никаква одбрана владике Иринеја пошто ето знам да један број наших Владика солидно сарађује са агенцијама и страним службама као онај којега неки протежирају за Патријарха не дај Боже. Нека погоди Требјешанин о коме је реч. Није тешко или нека каже па нека и буде тешко. Ово је само због правде а не због било кога да га величамо или кудимо. Штеточине су на свим странама не само на једној.
Тачно Милоше, овакви аутори, и овакви текстови служе искључиво за одбрану имена и дјела АВ. Није овдје ријеч ни о митрополиту Иринеју, видите како је насловљен текст са Архиепископ, да би се појачао утисак, већ једино да би се налогодавац и финансијер бранио.