Саопштење преносимо интегрално
Снимак који кружи друштвеним мрежама из једног кафића, на којем мушкарац пребија младу дјевојку, ме је, као жену и мајку, дубоко згрозио.
Вјерујте ми на ријеч, уопште ме не занима шта је „повод“. Јер и да је било повода, нема ниједног разлога који може да оправда овакво брутално насиље над женом, дјевојком или било којим човјеком.
Овакав напад можемо назвати узимање правде у своје руке или, боље рећи, патолошка потреба да неко мисли да може одлучивати о туђем животу. У психологији, то је опасан образац контроле и доминације, потпуна неспособност за емпатију, која често води до трајних трагедија, па понекад и до злочина који резултира смрћу.
Живот није нешто што се може посједовати, манипулисати или уништити. Живот је светиња, који нико нема право да угрози. Када неко дигне руку на жену, не удара само на њу – удара у темељ сваког морала, сваке људскости, сваког осјећаја сигурности.
Док год затварамо очи или тражимо „разлог“, дозвољавамо оваквим чудовиштима да мисле да је нормално да одлучују о туђим судбинама. А ја, као жена, као мајка, као човјек, не могу да прећутим. И сви ми не смијемо да ћутимо јер ћутањем ми одобравамо да се насиље нормализује.
Зато морамо снажно, јасно и без компромиса осудити сваку руку која удара жену, сваку ријеч која покушава да релативизује бол жртве, јер само тако можемо заштитити живот, достојанство и основне људске вриједности које нас чине заједницом, и показати да у нашем друштву нема мјеста за страх, грубост и суровост према било којем човјеку.