NOVA HIT KNJIGA
DRUGOVANJA
ZAJEDNIČKO DJELO PRIJATELJA I DRUGOVA KOJI SU ČETIRI DECENIE KAO ROĐENA BRAĆA.
AUTORI: VELIŠA KADIĆ I RADOJICA STANKOVIĆ
LJUBO
Ako je neko novinarsku profesiju iskreno volio bio je to Ljubo Tomić. Dugo godina honorarni saradnik agencije TANJUG, čiji je bio zaštitni znak. Sarađivao je za Radio Crne Gore, Radio Nikšić, Radio Čačak, Pobjedu, zagrebačke Sportske novosti… Pamte se njegove prve jutarnje vijesti kada se nije moglo proći preko Krnova do Šavnika zbog velikih snjegova i nameta. Stizao je svuda, svaki sportski događaj je pratio. Volio je fudbal i Sutjesku. O njegovim lapsusima se i danas priča. Tako je jednom prilikom u radijskom prenosu rekao –„dragi slušaoci ostalo je pet metara do kraja utakmice“. Ili kad je pratio šahovski turnir u Nikšiću na kome je učestvovao velemajstor Vladimir Akopian koga je prekstio u Jakopijan…
Na stadionu Sutjeske, novinarskoj loži, našla bi se ponekad i domaća rakija, čisto da nam okvasi osušena grla. Ljupče bi gazdovao njome i svakome od nas „mjerio“ cug. Dešavalo se da boca prezimi pauzu i na proljeće opet dočeka Ljuba i sve nas.
Volio je Ljubo kafanu. Ona mu je bila drugi dom. Šutirao je lozu Trinaestojulku, špirit. Obično bi se naslonio na šank u singavom dzemperu i među žutim prstima držao dogorelu cigaru i tako nazdravljao. Iako je bio vedrog duha, on je u dubini duše patio za rano preminulom sestrom blizankinjom. Često, kada bi je pomenuo, potekle bi suze sa njegovog rošavog lica…
Ljubo počiva u nikšićkom groblju. Rano se preselio i odmorio, a mogao je još… Volio je život, a život ga nije mazio. Smiraj je nalazio u druženju sa nama njegovim kolegama, a i mi sa njim. Ljupče, kako smo ga iz milošte zvali, je i danas sa nama, pa evo i kroz stranice ove knjige.
