Ђурађ Кастриотић.- Скендербег – један од највећих Српских јунака
Ђурђева породица Кастриотић, води поријекло од старог српског братства Браниловић из Зете. Скендербегов дједа, Павле Кастриотић, доселио се из Зетског села Матагужи у Јањину у Епиру као српски кефалија. Скендербегов отац, Иван Кастриотић, био је кнез Епира, који је држао Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер, и за разлику од свог оца, брзо је научио локални геге језик од локалног становништва. Његова мајка, Војислава, била је принцеза такође српкиња , ћерка Гргура Слијепог Бранковића и унука чувеног српског витеза Вука Бранковића
Племство у Кроји средњег вијека било је Српско православно, као и породица Скендербега, Кастриотићи. Прије османлијске инвазије на српске земље, тим земљама је владало српско царство и властелинство, па се чак и цар Душан називао самодржацем Срба, Грка и Бугара, а у неким другим изворима налазимо и Арваније ( ark.PSQH .pp.23/54-17) Данашњи православни Албанци,Срби ,Власи ,Цинцари Богданци ,су били припадници Српске православне цркве која је била најзначајнија вјерска институција тог времена са осам епархија : Скадарскo- зетска ,Љешкопољско- Маћка ,Тиранска – драчка, Елвасанска ,Валонско – бератска ,Охридска ,Дибарско – Кулска ,Горичко – Ђирска( данас Корча и Ђирокастро) , Скендербегов отац, Ђорђе је био Србин као и мајка Војислава .По доступним подацима Историјског архива Албаније ( ARK.NM.770/60-701 pp.6) ,Музеја народа у Тирани ( nm.99879/14) и Скадарског архива ( AShk ,2211/897 – 55) у које смо имали увид звала се Војислава ,као и тврђава изнад Скадра која је преименована у извјесну и историји непознату Росафину – Росафу с краја XIX.вијека а званично 1913 .г .
Скендербегови отац Ђорђе и мајка Војислава давали су дјеци искључиво Српска имена : Јелена, Мара, Мамица, Влајка, Ангелина су биле њихове кћери, а Ђорђе , Констандин, Станиша, Репош, имена су њихових синова .
Мара Кастриотић се удала за Стефана I Црнојевића кнеза Црне Горе,
Јелена Кастриотић се удала за Павла Балшића ,
Мамица Кастриотић се удала за Музаку Топића
Ангелина Кастриотић се удала за Владана Аријанита ( Аријанитовић ).
Влајка Кастриотић се удала за Ђока Музаку Топића .
Удавли су своје ћерке за Српске племиће, укључујући племићке породице Црнојевића и Балшић ,чије је поријекло неспорно , као и других племићких Српских породица као што су Аријанити ( Аријанитовић ) и Музака ( Муждрекић ,то презиме и дан данас постији у Републици Српској ) . Све поменуте породице су учествовале у Љешкој лиги 1444. године, што недвосмислено говори, да су своје ћерке удавале за Српске племиће.
Поједини модерни Албански историографи наводе да није било брака између породице Кастриотић и српског племства Немањића и Бранковић ,што је чиста глупост ,оних који присвајају Албанију и покушавају да јој дају Илирски код ,због крвног сродства Кастриотића са обије фамилије .
Неки чланови Скендербегове породице сахрањени у Српском православном манастиру Хиландару, извору наше вјере ,културе и науке . Тамо су сахрањени отац Ђорђе као и браћа: Константин и Репош ( монах Силуан ). Занимљив је дио њихове сахране. Сахрањени на месту званом Арбанска кула. Сахрањени су у српском манастиру у Хиландару али на месту званом Албанска кула, па шта то значи? То значи да је Арбанија била метох Манастира Хиландара Српске православне цркве који обновили Растко и Немања ( Сава и Симеон ) Немањићи и подигли Арбанску кулу ,што се десило и на Београдским теразијама скоро осам вјекова касније када је подигнута зграда Албанија .
Када је ријеч о Скендербегу, вриједи напоменути да је рођен као православац, да је прешао у ислам када је отет од Османлија, а покатоличен након дезертерства из Отоманско – јаничарске војске тако да није сахрањен у православној цркви.
Сахрањен је у католичкој цркви у Љешу,мада озбиљни Албанолози попут Академика др. Каплана Буровића тврде да се Скендербег пред смрт вратио у изворну вјеру Православну ( ср. „Његош и Скендербег“ – Женева 2009.г.) Када је Скендербег напустио османлијску војску, вратио се у своју постојбину и подигао заставу своје породице у Кроји и назвао себе Dominus Zeta Est Albaniae . Дакле, након свега горе изнесеног јасно је да је племићка породица Кастриотић била православно Српскка и да су били припадници Српске православне цркве .О томе су писали у коауторском тексту Архимандрит .проф. Београдског универзитета Јустин Поповић и Илија Банушевић ( потоњи епископ Аполонски Иринеј ) ,у Летопису СКА ( сада САНУ ) за 1925 .г стр .13-23
