Промоција књиге Перице Ђаковића „Свједочанство једног времена“ у понедјељак у Херцег Новом
Перица Ђаковић, један од најистакнутијих наших новинара, доајен радијске и телевизијске Црне Горе, који је својим богатим стваралачким радом обиљежио више од четири деценије медијског живота у Боки Которској, и у Црној Гори, али и на широј медијској сцени гдје се говори и разумије српски језик, аутор је запажених политичких коментара у протеклих годину дана, које је преточио у занимљиву књигу, коју управо промовише у свом Херцег Новом, граду за који је нераскидиво везан од 1970. године када се овдје доселио из родног Осијека.
Промоција књиге аутора Перице Ђаковића „Свједочанство једног времена“ („Тумарајући око Владе добисмо ИБ(А)РА“), заказана је за понедјељак, 23. септембра, у 19 часова у башти Градског музеја Мирко Комненовић, на Топлој.
Зашто је промоција баш у Градском музеју који носи име знаменитог Новљанина? Мирка Комненовића (1870 – 1941) Новљани памте као успјешног општинског начелника Херцег Новог (тако се тада називала функција челника града), од 1930. до 1935. године, и да је имао највеће заслуге за подизање модерног хотела „Бока“ и ботаничког парка око хотела. Доказао се и као српски политичар, министар у Влади Краљевине Југославије, а посебно као добротвор, Мирко и његова супруга Олга оставили су велику задужбину свом граду. Тестаментом из 1940. године Мирко Комненовић је своју кућу завјештао народу, са жељом да та задужбина буде Градски музеј. Породична кућа Комненовића је палата грађена крајем 18. вијека у каснобарокном стилу. Палату су саградили поморци из породице Комненовић.
Из тестамента Мирка Комненовића којим се оснива херцегновски Градски музеј (данас ЈУ Градски музеј „Мирко Комненовић“) као његова задужбина, стоји и напомена:
„Српски барјак који се налази у реченој мојој стојној кући, нека свакако у њој и остане на вечита времена и то као и сада на видном месту.“
У случају кише у понедјељак увече, промоција књиге ће се одржати у фоаеју Дворане Парк.
О „зборнику“ бритких политичких коментара великог посвећеника новинарске професије Перице Ђаковића, говориће проф. др Дарко Танасковић, универзитетски професор, академик, књижевник и дипломата који је написао бриљантан предговор, затим Горан Шћекић, један од најпознатијих политичих карикатуриста на овим просторима, чије карикатуре настале у времену кад и Ђаковићеве колумне красе ову књигу, посебно специјално урађена карикатура за насловну страну, новинар Зоран Миловић који је урадио редактуру текста, и ,наравно, аутор књиге.
„Никад није касно да човјек схвати заблуду у којој је живио и да се извини свим својим учитељима и професорима који су нас кроз васпитно-образовни систем учили да смо ми независна и суверена земља. Нијесу ни они криви, јер смо живјели у таквом убјеђењу да смо ми саставни дио Европе (Европска унија тада није постојала), па зар нисмо имали црвени пасош који нам је гарантовао пут у било коју европску земљу без икаквих виза. И, уствари, чему овај увод, осим као објашњење текстова колумни насталих од августа 2023. до љетњих дана 2024. године. Тај период смо провели у препуцавању око формирања 44. Владе, ко у њу може а ко није добродошао и то по ставовима спољњег фактора. Да управо тако, јер ми нити смо самостална, нити слободна, нити суверена држава, и то не од јуче. Ми смо у ствари, хтјели то признати или не, обична колонија“, написао је аутор Перица Ђаковић у уводу.
Описао је да га једног августовског дана 2023. „изнервира нека шупља политичка прича“, и написа први коментар, пријатно изненађен да су портали одреаговали и преузели причу са његовог Фејсбук профила, и тако је кренуло „Свједочанство једног времена“.
Није Ђаковић пропустио да се захвали свим порталима који су, без задршке, објављивали његове коментаре (borba.me, in4s.net, srpskartv.com, adria.tv, portal083.me, aplusme.me, srpska24.me, glasnaroda.me, alo.rs.) и на тај начин су, како истиче аутор, заслужни за овај печат једног времена.
Академик Дарко Танасковић, за кога је речено да је – светионик српске интелектуалне аристократије, у изузетно надахнутом предговору ове књиге, „Глас антиколонијалистичког патриотизма“, за Перицу Ђаковића каже да је „упркос свој надмоћној иронији и здравој релативизујућој ведрини, која му је својствена, на више места резигнирано закључује да је нада пробуђена ослобађајућим литијама и прекретним изборима од 30. августа изневерена, да је на делу својеврсна пузајућа издаја…“
„Као сваки искусан и мудар, а и пристојно скроман човек, од Сократа наовамо, наш колумниста зна да је сазнајно важније поставити добро и смислено питање него дати одсечан и једнозначан одговор, поготово кад га из низа разлога није ни могуће с поуздањем извести из расположивог знања и доступних чврстих аргумената. А у живој материји политике веома је незахвално износити аподиктичке тврдње, којима су склонији они који мање знају и плиће разумеју или, пак, имају неки краткорочни учинак пред очима.
…Перица Ђаковић је одабрао другачији, конструктиван, а никако деструктиван пут, пут слободне и критичке јавне речи, чија су корисна и подстицајна деоница и колумне које је почео писати кад је осетио да је „ђаво однео шалу“, како би ђаволу на свој начин и својим оружјем отежао посао. Онако како су то чинили и учили нас великани, владика, песник и умник Његош, чије крилате мисли често наводи, и митрополит Амфилохије, коме је имао прилику и привилегију да буде саговорник, а чији подвиг не допушта никакву малодушност. Чак ни реторичку, ради појачања утиска. Верујемо да би почивши „Морачки јасновидац“ са благонаклоним задовољством читао ову књигу. Не би ни за тренутак поверовао да је Перица изгубио наду. Напротив!“, пише проф. др Дарко Танасковић.
Новинарска каријера Перице Ђаковића вриједна дивљења није престала ни послије његовог одласка у заслужену пензију. Најбољи доказ његове вјечите искре новинарства су двије објављене књиге, састављене од бројних интервјуа које је имао са Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем баш у оквиру емисије „У жижи” на ТВ Нови.
Прва његова књига „Морачки јасновидац, Разговори угодни са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем” (у издању Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори), као плод дугогодишњег рада и посвећености, објављена је поводом 40 година рада у новинарству, започетог у Радију Херцег Нови.
„Ово свједочанство духовног океана”, како је речено на представљању књиге „Морачки јасновидац”, пред бројном публиком у башти Куће нобеловца Ива Андрића, 12. септембра 2022. године, разговори које је са митрополитом Амфилохијем водио, „селидбом са екрана на текст добили су једну нову врсту релевантности”. Или, како је у поговору записао књижевник и новинар Новица Ђурић: „Мој колега и пријатељ, Перица Ђаковић је биљежећи казивања митрополита Амфилохија, неизбрисиво забиљежио и самога себе.”
Ђаковић је један од ријетких новинара који је имао прилику и благослов да више пута разговара са митрополитом Амфилохијем, да реализује укупно двадесет интервјуа.Како је обећао, објавио је и другу књигу „Христос се роди: Божићни интервјуи са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем”, и то уочи Божића (када је рођен Ристо Радовић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије) 2023. године.
