У оквиру актуелног геополитичког сукоба који је букнуо на тлу Украјине, неке европске институције и политичари тренутно заузимају много радикалнији став од америчких, што је необично.
Бошко Вукићевић
Тако, док амерички естаблишмент и даље одлучно одбацује слање НАТО – војске у Украјину, као и употребу западног оружја за дубинске ударе по руској територији, са неким европским званичницима то није случај.
Француски предсједник Макрон, суочен са драстичним падом повјерења у домовини, уз помоћ ратнохушкачке реторике покушава да остане у седлу, а у таквој опасној мисији одскора му се придружио и шеф НАТО-а Столтенберг. Осим њих, у екстремно радикалној антируској реторици истичу се и званичници неких мањих држава Европске уније.
Италијански потпредсједник Владе Марони већ је од Столтенберга тражио одговорност, његово јавно извињење или оставку, због његових неодговорних изјава о могућности украјинске употребе НАТО – наоружања за ударе по руској територији. Поводом тог питања у ЕУ се већ повела жестока јавна расправа и јавила се екстремна подијељеност, док је руски предсједник Путин јуче изјавио да се „не сјећа да је Столтенберг био овако сенилан док је обављао дужност предсједника норвешке владе“.
Уопште, Путин је јуче, што су многи медији прећутали, оштро упозорио неодговорне европске политичаре да се не играју ватром и не призивају глобални сукоб. У том смислу је нарочито апострофирао мале државе са густом насељеношћу, што представља најаву употребе руског војног нуклеарног потенцијала у случају да највећа свјетска земља буде нападнута. Такво упозорење треба озбиљно да схвате крајње неозбиљни и неодговорни европски политичари који зарад евентуалног добијања шачице гласова гурају читав континент у хаос и неизвјесност.
Увјерен сам да ће наредни избори за европски парламент, почетком јуна, показати јачање патриотских снага које неће дозволити политикама ратног хушкања да однесу превагу. Мир нема алтернативу.
