Некада тако у времену када ми није баш током дана занимљиво уђем на неке портале типа Антена М, коју ја иначе зовем мало смијеха, јер оно што тамо можете прочитати не можете нигдје друго.
И тако листајући тај портал, наиђем на текст гдје нападају ни мање ни више него Желидрага Никчевића. Желидрага, интелектуалца, господина у правом смислу ријечи. Нападају га? Они? Они који интелектуално нису поменутом ни до кољена! Много рекох до кољена! Ни до чланака! Јер како једном рече Милан Кнежевић, а ја ћу га сада на неки начин парафразирати, док је Желидраг читао Достојевског, Толстоја и Фроста ви сте из Антене пецали рибу испод моста тј учлањивали се у савез комуниста чију назадну идеологију и дан данас заступате.
И не, не браним ја овдје Желидрага, зна он сам то боље да уради од мене, много љепше да напише од мене, али једноставно сам осјетио људску и моралну дужност да грађанима ове земље укажем на потребу да се на мржњу коју сије овај портал увијек мора реаговати, јер ако би ћутао то би значило да одобравам, да одобравам да нападају понајбољег Србина међу нама, онога који као и ми његује исте вриједности, вриједности засноване на традиционалном поимању братских односа између нас Срба и Руса, односа које не могу покварити све санкције и сви европски комесари овога свијета. Јер је то једноставно тако увијек било и увијек ће бити, јер нас је тако учио и Свети Петар Цетињски, да се молимо Богу и држимо Русије!
