Гост емисије Српске ТВ „Са српском у центар“ био је проф. др Александар Растовић, директор Историјског института из Београда. Растовић је, иначе, аутор књиге „Британски интелектуалци о српском и југословенском питању“ за коју је добио Вукову награду.
Данас је Историјски институт Србије потписао протокол о сарадњи са Историјским институтом Универзитета Црне Горе.
„Ради се о две водеће научне институције у Црној Гори и Србији, а потпиани протокол је о научној сарадњи у наредном периоду, што је јако важно јер оба ова института (у научном смислу) проучавају исти хронолошки и тематски оквир. Конкретно, Историјски институт Београда основан је 1947. године и ми смо највећи институт хуманистичјких наука у Србији, али и шире на Блакану. Бавимо се историјом Србије и српског народа али и историјом Балкана и југоистчне Европе и света“, казао је Растовић.
Он наглашава да је дијапазон истраживања Института веома широк и коплексан „али на неки начин се подудара са научно-истраживачким циљевима Историјског института Универзитета Црнец Горе и то је јако важно за прожимање и продубљивање наше научне сарадње али и културних и научних веза проучавања националне културне баштине народа на балканском полуострву“, казао је Растовић наглашавајући да је сарадња два института природна.
Говорећи о својој књизи „Британски интелектуалци о српском и југословенском питању“ Растовић наглашава да је британска дипломатска и обавјештајна служба била увијек на балканским просторима беспрекорна. До ове књиге Александра Растовића скоро се нико није бавио овом тематиком.
„Прве српско-британске везе у области културе успостављене још за време Доситеја Обрадовића, који је годину дана боравио у Енглеској 1874. у 1875. године, тамо је научио енглески језик и био један од првих српских, виђенијих људи који је знао енглески језик, а то је био куоризитет да једна таква интелектуалан громада научи енглески језик“, казао је Растовић.
„Занимљиво је и да је Карађорђе устројио дипломатску службу – нпр. 1806. године успоставља везе са британским конзулом у Букурешту и тако се везе шире да би се формализовале 1837. године слањем првог британског конзула пуковника Хоџеса који је своје акредитиве предао у Крагујевцу и од тада влада велико интересовање Велике Британије, не само за Србију него и за Црну Гору. То су занимљиви извјешатаји о политичким приликама, о Његошу, итд…“, рекао је, између осталог, историчар Растовић.
Услед русофобије која преовалађује у њиховом наративу у спољној политици циљ им је да се онемогући спушање Руса на Балканско полуострво односно топла мора, каже Растовић, и додаје да зато они желе да онемогуће додире Русије са балканским народима.
„И у том смислу они у току читавог 19. века спроводе ту политику онемогућавања руског продора на Балкан, и, с друге стране стварање велике словенске државе која би била под руским утицајем. Зато покушавају да створе јужнословенско царство али које би било под утицајем Француске а не Русије“, објаснио је проф. др Александар Растовић, директор Историјског института из Београда
Zelja ce ih bit. Rusofiliji u Crnoj Gori ne mogu nista i nikad je niko nece suzbiti, a pokusavali su svi, pa i ova danasnja nazovi vlast, koja trenutno ne zna ko joj glavu nosi