Прекатегоризација би омогућила организацију аутобуског саобраћаја на линији Никшић – Велимље – Црни Кук – Црквице – Билећа и обратно, као и повећање интезитете транзитно-туристичког саобраћаја, сматра Михаило С. Миљанић
Према Нацрту Просторног плана Црне Горе до 2040. године на територији општине Никшић доћи ће до прекатегоризације локалног путног правца Велимље-Црни Кук-Црквице-Тољевина у регионални путни правац. Иначе, ова саобраћајница пролази кроз три никшићке мјесне заједнице: Велимље, Црни Кук и Црквице.
Предсједник Савјета Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ Михаило С. Миљанић сматра да прекатегоризацијом путног прваца ова подручја никшићке општине добијају шансу за побољшање животног амбијента и популаризацију живота у руралним срединама. У разговору за „Дан“ Миљанић истиче да важећи Просторно-урбанистички план (ПУП) општине Никшић садржи препоруку да се у оквиру ревизије Просторног плана, овај локални пут прекатегорише у регионални, што је и уграђено у Нацрт ревидованог ПуП-а општине Никшић, који је Скупштина општине већ усвојила. Он истиче да је уврштена прекатегоризација поменутог коридора од суштинског значаја за тај крај и једина шанса да се рехабилитује и сачува од гашења живота у њему.
- Локалну саобраћајницу Велимље-Црни Кук-Црквице-Тољевина сматрамо најзначајнијим путним правцем у овом региону, чија би прекатегоризација и модернизација омогућила организацију аутобуског саобраћаја на линији Никшић – Велимље – Црни Кук – Црквице – Билећа и обратно, интезиван транзитно-туристички саобраћај из правца Средње и Западне Европе, нарочито према Вилусима, Грахову и даље ка Јадранском мору. Сматрамо да би дошло и до енормно веће валоризације укупних потенцијала овог подручја – каже Миљанић.
Производња здраве хране и бржи туристичкки развој
- Реализација плана унаприједила би на овом подручју производњу здраве хране, развој мини-фарми, већу бригу о шумским комплексима Сомина и Његош, коришћење љековитог биља, афирмацију сеоског, планинског, ловног и вјерског туризма, ефикаснију здравствену и социјалну заштиту, потпунију заштиту културне баштине, животне средине и сл. – наглашава Миљанић и додаје да посебну бригу мјештани овог краја исказује према мјесним и братственичким гробљима и црквама које су дио свеукупне културне баштине.
Он наглашава да је за овај путни правац везано око петнаест села у поменуте три мјесне зајендице у којима, према подацима Монстата, живи нешто мање од 1000 становника који се углавном баве пољопривредом.
Истиче и да је значајан број оних који повремено долазе из сусједних насеља и градова, одржавају и унапређују своја имања и да је све веће интересовање за производњу здраве хране и укључивање произвођача у различите облике кредитирања и подстицаја преко Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарствас и различитих фондова.
– Вјерујемо да ће се прихватити неопходност реализације овог пројекта за добробит свих – закључује Миљанић.
Екипа ДАН-а, Н.Булајић и Ж.Шапурић
