Синови Петра Ковачевића, истакнути комунисти Павле и Станко, су 8. март 1942.г. прогласили даном када ће бити скуп и дан народног весеља у Грахову, на који су морали доћи становници те и околних вароши. Тема скупа је била “Борба против пете колоне”, а у ту “част” је као завршница “спектакла” планирана ликвидација “петоколонаша” Новице Милошева Даковића.
Око десет сати увече на бину се попео Павле Ковачевић и позвао сељаке на рат против непријатеља радничке класе, у које је на прво место уврстио жандарме, а говор наставио речима да „треба побити све особе које су примале пензију и живеле на рачун радничке класе и сиромашних сељака“.
У маси је била и Зорка Рајковић, жена покојног Пека Рајковића, којег су раније убили комунисти као “петоколонаша који је примао велику пензију”. Када је чула шта је рекао Павле, викула је да је сви чују: „Павле, треба најпре да убијеш свога оца, јер је он као официр примао много већу пензију од других“.
Када је Павле то чуо, без размишљања је послао патролу да му доведе оца Петра, чија је кућа била удаљена свега петсто метара од бине. Са осуђеним на смрт, старим Новицом Даковићем, Павле је дочекао патролу и оца на пола пута, а затим наредио оцу и Новици да уђу у једну малу башту опоред основне школе. Када су то они одбили, извадио је револвер и упуцао осамдесетогодишњег оца Петра а потом и старог Новицу.
Потом је мртвог оца ухватио за ногу и увукао у башту, вратио се на скуп и наредио да се настави весеље, које је трајало до јутра. Ујутро му је у канцеларију дошла мајка Јоке и питала да ли може видети Петра, син јој је одговорио: “Не можеш, синоћ смо га убили”!
Одмах после убиства оца, Павле Петров Ковачевић је назначен политичким комесаром Оперативног штаба за Херцеговину.
