У пуној сали Народне библиотеке у Гацку промовисана је књига др Љубомира Милутиновића и др Будимира Алексића ,,Епски јунаци у збирци Андрије Лубурића“ (Институт за српску културу, Никшић).
О овом, како је наглашено, капиталном издању, говорили су проф. др Мирослав Додеровић са Филозофског факултета у Никшићу, мр Иван Радуловић са Историјског института у Подгорици и проф. Радомир Вучковић, директор Народне библиотеке у Гацку, а присутнима се обратио и проф. др Будимир Алексић, један од аутора ове вриједне и занимљиве књиге.
Милутиновић и Алексић су обрадили 111 пјесама са преко 35 хиљада стихова из збирке Андрије Лубурића (1891-1944), истакнутог фолклористе и сакупљача народног стваралаштва. Лубурићева рукописна збирка, похрањена у Архиву Србије, садржи преко 800 епских пјесама са више од 200 хиљада стихова. ,,Ово изузетно дјело наших реномираних проучавалаца српског народног стваралаштва и фолклора, подразумијевало је огроман труд и посвећеност“, истакао је проф. др Мирослав Додеровић, један од рецензената ове књиге. Како додаје, Алексић и Милутиновић су се концентрисали на истраживање оног материјала, односно пјесама из Лубурићеве збирке које говоре о седморици најистакнутијих хајдука-харамбаша, углавном са простора данашње Црне Горе и Херцеговине – Бају Пивљанину, Мијату Томићу, Вуку Мићуновићу, Никцу од Ровина, Вуку Томановићу, Лазару Пецирепу и Вуку Лопушини.
,,Од укупно 160 пјесама посвећених наведеним хајдучким харамбашама, колико их има у Лубурићевој збирци епских пјесама, аутори су одабрали 111 најбољих са становишта књижевноумјетничке вриједности“, навео је Додеровић.
Мр Иван Радуловић је рекао да Лубурићева збирка даје одговор на многа питања кроз која је епска пјесма прошла за један вијек. Многе пјесме ове збирке садрже мноштво културно-историјских података писаних по моделима старинске епике. ,,Аутори овог капиталног издања, од 1054 стране, су опширно анализирали пјесме, дали компетентан суд о њиховој књижевноумјетничкој вриједности и попунили једну велику празинину у нашој науцио новијем епском пјевању код нас. Ријеч је, једноставно, о капиталном дјелу из српске фолклористике“, истакао је Радуловић.
Проф. Радомир Вучковић је указао на чињеницу да су предмет пјесама које су Милутиновић и Алексић први пут објавили у овој књизи, догађаји који су се збили током 18. и прве половине 19. вијека, кад су црногорски и херцеговачки крајеви из којих потичу ове пјесме преживљавали једну од најтежих криза. ,,Аутори ове књиге су урадили посао који је требало да уради читав један институт и тим истраживача, чиме су трајно задужили српску фолклористику и науку о српском епском пјесништву“, нагласио је Вучковић.
Један од аутора књиге, проф. др Будимир Алексић, рекао је да су он и проф. др Љ. Милутиновић овим дјелом настојали да дају скроман допринос српској фолклористици и српској науци о народној књижевности, али и да одуже дио дуга према Никшићанину Андрији Лубурићу, истакнутом културном прегаоцу који је читав живот посветио истраживачком раду и проучавању наше прошлости.
